I tako, meteorologija je predviđala vruću nedilju, 29. april, i začudo, nije ni malo promašila. Odma čim smo ujutro došli u Otok Dalmatinski, bilo je vruće. Već san reka, ovo je ekipno PH itd. pa je posjećenost trke od strane kvalitetnijih atletskih kadrova naše zemlje bila pozamašna (Nešto je odvuka Sprint-triatlon na Korčuli, a nešto Umaški half, di su nagrade financijski znatno deblje).
Dobro, malko o samoj trci - ovo mi je prvi put da trčen Kamešnicu i bilo me jako strah da se odma ne ruvinan jakin starton ... Pa san krenija dosta lagano, a kako nisan trča nikakvu planinsku već skoro dvi godine, i zaboravija san kako to uopće izgleda. I tako malo pogleda na živopisni krš južnog masiva planine Dinare, tj. Kamešnice, lagano trčkaranje malo uzbrdo, malo uravno, malo nizbrdo po siparu i makadamu. Nisan se nešto preveć žurija... Na strmin nagibima hodanje velikin koracima (šta se pokazuje znatno efikasnije od samoga trčanja uzbrdo), brži tempo na nizbrdnim i ravnim djelovima ... i prošlo je tih 12 km, gotovo u jednon dahu ... s vrimenon 1:08:10, šta je solidno za nekoga ko ovo trče prvi put i totalni je autsajder u planinskom. Žaj mi je jedino šta nismo klupski bolje prošli, ali to je već drugi problem, a nadan se iskreno, biće i boljih dana ...
Moran pohvalit organizatora/domaćina na vrhunskom prijemu i ugodnom druženju, rekli bi sve za odličan (5). Vrlo vjerovatno ovu utrku uvršatavan u svoj raspored za iduću sezonu.
Dragan Banićević - Šaban
